Wednesday, January 21, 2009

GREŠKE U DARVINOVOJ TEORIJI





Bismillahi Rrahmani Rrahim,


CHARLES DARWIN ( 1809 – 1882 )

Autor teorije o postanku vrsta koja je imala veliki utjecaj na razvoj naučne misli, i na našu predstavu materijalnom svijetu u kojem živimo.



"Evolucija nije dokazana, niti se može dokazati".


Ser Artur Kejt i dr D.M.S. Votson






TEORIJA O EVOLUCIJI ŽIVOTNIH VRSTA

“Biolog koji živa bića upoređuje
međusobno, u krajnjoj liniji ne

čini ništa drugo nego što čini domaćica kad sortira posuđe”

D.S. Peters, J.L. Franzen,

W.F. Gutmann i D. Mollenhauer

Teorija o evoluciji životnih vrsta, najkraće rećeno, nastala je tako što je Darvin u svom naučno-istraživačkom radu, poredao životne vrste jednu do druge, pa ih je poslije posmatrao. Vanjska sličnost i povezanost formi i oblika života navela ga je na pomisao da su svi oblici života sasvim slučajno evoluirali iz jednog oblika u drugi, u okviru borbe za opstanak, odnosno preživljavanje. Važnu ulogu u tim procesima, prema Darvinu, ima prilagođavanje tih vrsta datim uslovima života. Kada se životne vrste posmatraju u prirodi “s p o l j a”, vanjski izgled ili dojam zaista daje predstavu o vanjskoj slučajnoj povezanosti formi i oblika života. Takvo međusobno upoređivanje živih bića podsjeća na sortiranje posuđa u nekom domaćinstvu. Kada ne bismo znali kako je napravljeno to posuđe mogli bismo pomisliti da su pojedine vrste posuđa sasvim slučajno nastale od drugih vrsta posuđa. I sam Darvin, na momente, dolazi do zaključka da kod životnih vrsta više pažnje treba posvetiti izvjesnoj težnji da se varira, težnji koja proističe od uzroka koji su nam sasvim nepoznati.

“ Do sada sam katkad govorio kao da su varijacije - koje su tako obične i mnogostruke kod organskih bića u gajenju, a u manjem stepenu i kod onih u prirodi – slučajne pojave. To je, naravno, sasvim netačan izraz, ali on nam služi da jasno priznamo naše potpuno nepoznavanje uzroka za svaku posebnu varijaciju”1

1) Čarls Darvin: “Postanak vrsta”, str. 130. izd. Nolit, Beograd 1985.g.

“Duboko je naše nepoznavanje zakona variranja. Ni u jednom od sto slučajeva mi nismo u mogućnosti da označimo neki razlog zašto je ovaj ili onaj deo varirao”2

“Mi suviše malo znamo da bismo mogli umovati o relativnom značaju različitih poznatih i nepoznatih uzroka variranja”3

”Pošto su po ovoj teoriji morali postojati bezbrojni prelazni oblici, zašto ih onda ne nalazimo naslagane u neograničenom broju u kori Zemljinoj?”4

”ovo je možda najočiglednija i najozbiljnija zamerka koja se može navesti protiv moje teorije”5

Darvin postavlja i slijedeće pitanje:

Zašto u cijeloj prirodi ne postoji zbrka, već su vrste, kao što vidimo, dobro određene?

2)Čarls Darvin: “Postanak vrsta”, str. 154. izd. Nolit, Beograd 1985.g.

3),4),5) Čarls Darvin, ibid, str.183, 158 i 285

“Je li mogućno da je neka životinja koja ima, na primjer, građu tela i navike ljiljka, mogla postati preinačavanjem neke druge životinje koja ima veoma drukčije navike i drukčiju građu tela?”6

”Pretpostavka da je oko sa svim svojim neuporedivim mehanizmima za udešavanje žiže za različita odstojanja, za primanje različitih količina svjetlosti, i za popravku sferne i hromatične aberacije, moglo postati pomoću prirodnog odabiranja meni izgleda – ja to slobodno priznajem – besmisleno u najvećem stepenu”7

6),7) Čarls Darvin, ibid, str.183, 158, 285, ¸157 i 167

Spominjući i neke druge teškoće sa kojima se susreće teorija o postanku vrsta Darvin konstatuje:

NEKE OD NJIH SU TAKO OZBILJNE DA I DANAS NE MOGU DA MISLIM NA NJIH A DA SE NE OSJETIM DONEKLE POKOLEBAN;”8

Manjkavosti i nedostatke teorije o stvaranju života na Zemlji i evoluciji životnih vrsta otkriva i savremena naučna misao.

“Poznati engleski teoretičari evolucije Ser Artur Kejt i dr D.M.S. Votson važe kao tipični predstavnici današnjeg darvinizma. Njihovo stanovište je sledeće:

1. Evolucija nije dokazana, niti se može dokazati. Mi je u praksi nikada nismo mogli posmatrati, takođe, nismo u stanju da damo povezani, logički lanac dokaza. Ali mi vjerujemo u evoluciju.”9



8) Čarls Darvin, ibid,str.167

9) Zvonimir Kostić Palanski: “Mrtvo drvo života”, str. 10 i 11, Niš 1985.g.

“Ali ako zaista postoji tzv. “evolucioni tok”, onda bi između pojedinih rodova i vrsta moralo da postoji ogromno mnoštvo, štaviše takav broj međuformi koji prelaze u milijarde. Tačna definicija gdje prestaje konj da bude konj, a gdje krava počinje da bude krava, bila bi potpuno nemoguća.”10

“Proizvođač radio aparata ne može pretvoriti jedan model radio aparata u veći i bolji progresivnim stupnjevima – on ne može dodati novu cev, kondenzator, komad žice itd. nizom operacija, nadajući se da će svaki put dobiti model koji je malo bolji od onog prethodnog. Sve promene moraju biti izvršene odjednom – ili ih uopšte ne treba vršiti”11

”Da je nastanak života bio slučajan događaj, i to isključivo usled slučajnih hemijskih reakcija, onda – izračunato je – onda cela Zemlja – pa makar se sastojala sva od amino-kiselina – ne bi dala dovoljno mase da se stvori ni jedan molekul sa svim mogućim sekvencama amino-kiseline, koje se javljaju već u proteinu sa malom molekularnom težinom”12

10) Zvonimir Kostić Palanski: ibid, str. 11, Niš 1985.g.

11) Robert E.D. Clark, What “Natural Selection” Cannon Do;u :Creation, ,Nature’s Designs and designer, Pacific Press Publishing Association, 1977, p.46.47. (Zvonimir Kostić Palanski: ibid, str.63)

12) Prof. Dr. Dr. Dr.A.E.Wilder Smith, Die Erschaffung des Lebens, Ha¨nssler-Verlag, Neuhausen-Stutgart, 1985.p.64-66. (Z.K.Palanski: ibid,str.42)

”Veliki engleski hemičar današnjice (profesor dr Sir Cyril Hinshelwood) jednom je, mislim, rekao da bi teže bilo da se polipeptidi i proteini jedne vrste pretvore u polipeptide i proteine druge vrste, nego da se sva supstanca razloži u ugljendioksid, amonijak i vodu i da se iz ovih elemenata sve nanova izgradi. Time se kaže da bi najveće hemijske teškoće izazvalo pretvaranje molekula belančevina čovekolikih majmuna u čovekove. Bilo bi lakše da se belančevine čovekolikog majmuna razlože u ugljendioksid, vodu i amonijak i da se od tih elemenata sagrade ljudske belančevine.

Jedan primer učiniće jasnijom ovu tešku zamisao. Folksvagen i mercedes su kola koja su u izvjesnoj meri slična, kao otprilike čovek i čovekoliki majmun. Isti principi uslovljavaju i jedne i druge; oba automobila funkcionišu prema principu Otovog ciklusa; oba sagorevaju benzin, imaju četiri točka itd. Ali pitajte svog automehaničara, šta bi radije želeo da uradi: da pretvori Vaš folksvagen u mercedes ili da taj folksvagen baci u staro gvožđe i da od ponovo dobijenog metala napravi nov mercedes!

Nada da će se vaš folksvagen na osnovu slučajnih modifikacija (saobraćajni udesi?) u toku godina pretvoriti u mercedes, svedoći možda o manjoj naivnosti nego nada da će se jedan specifični tip proteina enzima zahvaljujući slučaju pretvoriti u drugi.”13

13) Prof. Dr. Dr. Dr. A. E. Wilder Smith, Herkunft und Zukunft des Menschen, Hanssler-Verlag, Neuhausen – Stutgart, 1984.p.89,90. (Z.K.Palanski: ibid, str..26-27).

”Selekcijom se odbacuje samo ono što nije prikladno. Darvinov princip selekcije objašnjava samo zašto izvesne zamislive forme ne postoje. Ali zašto one forme, koje su zaista tu, egzistiraju, to se njegovom teorijom ne može objasniti”14


No comments: