Bismillahi Rrahmani Rrahim,
Zamolih nauku da mi otkrije neke od svojih najskrivenijih tajni. Reće
mi: „Te tajne ljudi neće htjeti ni pročitati. Ljudi skupljaju samo mrvice
dunjaluka, a okreću glavu od nauke i znanja“. Bio sam uporan, pa je zamolih da
mi otkrije neke od tih tajni, bar da pokušam. Nauka pristade i reće mi: „Evo ti
za početak nekoliko tajni, pa učini što možeš učiniti“. Bi sam presretan. Uz
mnogo tuda i odricanja stavih na papir te tajne. Kome sada da ih pokažem? Odlučih da obiđem sve pojedince i
institucije koje poznajem. Na žalost, niko ne htjede ni da pogleda te papire.
Prosto ne mogu da vjerujem, Stigoh i u mnoge gradove u BiH, ali bez rezultata.
Niko neće ni da pogleda šta piše u tim papirima. Na kraju stigoh i u Donji
Vakuf. Moja porodica, inače, potiče iz tog grada. Pošto nikoga ne poznam odoh u
jednu knjižaru. Vlasnik knjižare me ljubazno sasluša, pa reće: „Da si ti uz tu
knjigu donio i jednu flašu konjaka možda bi je neko kupio. Ovako niko je neće
ni pogledati“. Tek tada shvatih da je nauka bila u pravu. Niko neće htjeti ni da
pročita te moje papire.
Moja tuga je bila beskrajna. Da sam zaplakao taj moj plač bi se čuo do
kraja Kosmosa. Doduše, u nekoliko slučajeva naišao sam na razumijevanje nekolicine plemenitih ljudi, međutim njihova pomoć je bila vrlo skromna i ništa nije bitno promijenila.
Ponovo se obratih nauci. Zamolih je da mi otkrije još neke od svojih
tajni. „Zašto da ti ih otkrijem kada niko od ljudi neće htjeti ni da ih
pročita“- reče mi nauka. Odgovorih joj:
„Znam da niko neće htjeti ni da ih pročita. Međutim, znam i to da će se
jednoga dana na nebu pojaviti Sveti čovjek koji će prozivati ljude. Tada ću ja
tom svetom čovjeku dati više desetina kilograma papira iz nauke koje niko nije
htio ni da pročita, da ih stavi na tas vage Sudjeg Dana
No comments:
Post a Comment